Dok praviš tajni plan za budućnost,
Patagonija se raširi kao velika reka,
njeni talasi nose svetle lađe,
od izvora Soče, gde počinju snovi
o putu, obučen za izlet, dodirujući stopalima
rečno kamenje, puštaš trag.
Trideset i šest godina je skliznulo u naručje
papirnatog zmaja sa geografskim kartama
i možda je vreme, vreme za iznenađenje,
jer te ljubav polako podiže
i pratiš je kao svetlosti na leđima talasa.
Vidi, šta si učinio: učim se da dišem
sa blizinom i da oblikujem nove reči
za stare stvari. Negde između
našli smo na vrelom asfaltu trag reke
i zacrtali daleku zemlju. Posejali smo je
zelenilom i konjima, ribama i listovima,
svetlošću i olujama, bujnim korovom
i ukusnim plodovima, među svim krajnostima
postavili kuću kao šator, uvek otvoreno zatvorenu.
Negde između smo, do kasno u noć, rušili zvezde,
jasnoću neba rizikovali za zapis poruke,
i na kraju noći posadili cvet,
ne znajući, da tražimo Malog princa,
ne znajući, da smo se vratili
u neki davni prostor, koji smo
u međuvremenu, skoro bili zaboravili.
/Ostrvo, grad i drugi, 2008/
Sa slovenačkog prevela Ana Ristović
Na slici planine Patagonije
